Bijo sam i ja nekad maleno dijete i tada živijah skromnijem životom, bas ka i sad. Ali draga nastavnice bilo je i zajebanih dana, baš ka i sad, u mom djetinstvu, napravljnom od 2.000 (slovima dvije hiljade dana) dana. Ispričat ću vi jedan doživljaj, tužan ali logičan, koi se zbijo kad smo ja i Ljubinko Žilnik, moj pokojni drugar iz djetinstva, imali po šes (6 godina) godina. Ljubinko Žilnik, dječak iz komšijskih odaja bješe mirno dijete, republikanac po poreklu (potičce iz republike srpske), dobar drug, a najviše što mi se kod njega sviđaše bješe pokojna Vidosava - Vide Žilnik, njegova sestra, inače kurva po lokaciji, kojoj sam često viđao sise u njihovom stanu, dok ih je masira pokojni Stanoje, stražar u Ibar Genex, inace najbolji stražar u pokojno Cetinje! Tolko bijaše dobar stražar, da su ga sahranili u jednu baraku na ulaz u groblje, tako da i sad radi taj sveti posa, i to možda dobro. Vi iz uvoda vidjeste e su svi o koima se diskutuje pokojni, a kako je do toga došlo sad ću vi pričat, i da vi odma rečem da je za sve kriv pokojni Stanoje, bog da mu dušu prostre, a kako Stanoje - lijepo. Sad ćeš viđet draga nastavnice. Eo završili smo uvod. Draga nastavnice, ti po sebe znaš, e si žena, da kad je neko kurvac dobiva razne poklone i pare, pa je i pokojna Vidosava Vide Žilnik dobijala svakojake đakonije kad bi je privija uz sebe đakon, igračke kad je ćahu jebat igrači fudbalskog kolektiva Zemun, dobijala je i bruh kad je minavaše upravni odbor Moskovske elektroprivrede, ali najljepši poklon ostavljan joj na korišćenje bješe prašak, bijeli prašak, koi joj je dava pokojni Stanoje, Bog da mu duši prosto (na pipak). Taj prasak smo ja i pokojni Ljubinko viđeli prvi put kad su ga pokojni Stanoje i pokojna Vidosava Vide Žilnik, i jedno i drugo golijeh mudi (jai), šmrkali kroz slamčice od CocaCole (piće iz američke proizvodnje) u nos, pa je poslije pokojni Stanoje skaka po pokojnoj Vidosavi Vidi Žilnik s ormara, nosio je po sobi, bijo s njenom glavom u kacu sira, i nadasve je dobro jeba, Bog da mu dušu pršti. Ja i pokojni Ljubinko često virijasmo u sobi kad je pokojni Stanoje jeba pokojnu Vidosavu Vidu Žilnik, i kroz osmijehe često konstatovasmo e je njima možda i lijepo, i da bi i mi trebali probat ti prašak, za koi sam znava samo e se zove kralj kokaina. Tako pokojni Ljubinko mi Žilnik uiđe (uđe ili ulježe) (ipak ulježe) u sobi pokojne Vidosave Vide Žilnik i dugo tražaše kralja kokaina, a ja ga čekah na straži pred sobom, pokojne Vidosave Vide Žilnik, pokojne kurve, i pred drugima. On izađe poslijed jedno dva i po sata sav srećan, a u ruku držase jednu kesicu u koju ležaše na leđima popularni bijeli prašak za nos, pokojni kralj kokaina. Mi odosmo u mojoj sobi i prosusmo oni prašak na jednom ogledalu, vođeni memorijom na postupke pokojnog Stanoja i pokojne Vidosave Vide Žilnik, i izmrvismo ga žiletom do minimuma tj. maximuma. Onda uzesmo slamku, skidosmo se goli, jer su tako i oni radili, Bog da im ono radi s dušama, podijelismo kralja u nekoliko linija i ja prvi počeh da uvukujem oni prasak u glavu, a zatim i pokojni Ljubinko Žilnik. Onda šjedosmo goli na dvosjedu i ja ubrzo viđeh Njegoša đe svira ksilofon, go do pasa, zatijem druga Tita s krilima, đe leti na liniji Ljubljana Kobilji Do s govnom od stotinu kila u ruke.